I kakve reči za njega da pronađem.
Uopšte nemam osećaj za vreme i dane.
Dani su mi podređeni time kad su mi ispiti, pa se prema tome usmeravam.
Ne znam ni sama više ništa.. Bezvoljna sam, i nedostaje mi.
Zašto tako malo pitanja, a odgovora premalo?
Nema tačke, jer navikla sam da odgovor ne postoji, no opet, tražim!
Već odavno malo šta može da me dotakne.
Šta je to u ljudskoj naravi nemirnoj kao more?
Dođe vreme kada se ne bojiš. Slomljena srca, snovi.. Šta stavljaš na rizik?
Postoji nešto u meni što nikako ne umem da definišem, kad mi neko spomene njega.
Neka homogena smesa bola, radosti, čežnje, nedostajanja.
Nešto čega se bojim, ali ne mogu da pobegnem od toga.
I znaš šta je najgore? Što je on ostao daleko od mene,
ali to nije pomoglo da ga srce ne zadrži blizu.
Ne znam zašto se baš za njega vezalo,
ali znam da taj čvor nikako ne umem da raspetljam.
A On.. Odavno ga nisam srela, ne znam gde je, ne znam s' kim je..
